nema boga https://blog.dnevnik.hr/nemaboga666

petak, 16.02.2007.

Laži i obmane

Kako bi ste vi reagovali kada bi vam nakon nekoliko godina rekli da sve čemu ste se nadali i što ste čekali, ono što vam pripada i ono što je vaše u stvari nije vaše i da to nećete dobiti? Eto, ne mogu da ne reagujem na laži kojima su hranjeni radnici Kombinata Borova... Pustimo sada nacionalnost, činjenicu da se radi o radnicima srpske nacionalnosti... Jeste, nacionalnost ima veze, ali hajdemo zamisliti na trenutak, koliko god to bilo teško, da srbi barem jedan dan nisu srbi, nego ljudi... Čisto za one koji ne znaju o čemu se radi, da malo pojasnimo, ukratko i vrlo šturo... Radi se naime o radnicima Kombinata Borovo koji su za vreme rata i nakon rata ostali u Vukovaru, jer su sticajem sudbine i okolnosti srbi... Radnici hrvatske nacionalnosti, izbegli su (prognani) u Hrvatsku i tamo su živeli dok se nisu (naravno) vratili u Vukovar. Nakon povratka i uopšteno nakon mirne reintegracije, pokreće se pitanje otpremnina i priznavanja staža radnicima koji su sticajem okolnosti (zbog ratnog stanja) dobili otkaz. Povratnici su vrlo brzo dobili svoje otpremnine, ali kako čujem, nije im plaćen radni staž, što doduše i nije mogao biti jer su tokom rata primali naknadu...
Običan hrvatski građanin, ako je i čuo vest na TV-u ili radiju, odmah tog trenutka je i zaboravio na to. Ali, ostaju oni građani hrvatske, radnici Kombinata Borovo kojima nije isplaćena otpremnina niti priznat radni staž. To su ljudi koji su godinama živeli na rubu egzistencije i kojima su se gomilali dugovi, jer nisu bili u mogućnosti raditi niti platiti. Da... Ima još jedna sitnica... To su mahom radnici srpske nacionalnosti, ili radnici hrvatske nacionalnosti koji su ostali u Vukovaru nakon rata. Ali hajdemo još jednom zaboraviti tu činjenicu (barem dok čitamo ovo, jer ovo nije nacionalistički blog, niti će to biti).
Hajdemo se okrenuti onim (srbima) koji su na vlasti i koji se bore i daju sve od sebe kako bi građanima (srbima) bilo bolje u Hrvatskoj.
E upravo ti ljudi na vlasti su preuzeli na sebe obavezu i teški teret da se preostalim radnicima Borova priznaju prava. (Uh, jesam li ga zakomplikovao...) Upravo danas, na radio Borovu (lokalni radio) javio se Gosp. Jovan Ajduković, čovek koji je na sebe preuzeo obavezu da pomogne, da prehoda križni put, koji se lomio na silnim ručk... pardon, sastancima kako bi radnici ostvarili svoja prava. Opravo prije nekoliko minuta je obznanio radnicima da bi trebali biti sretni što su ostvarili da im se prizna radni staž, pa i ako ne dobiju otpremnine, kako je on rekao "10-20 hiljada po osobi", (umanjio je iznos za najmanje duplo, jer radnici minimalno trebaju dobiti 1500 kn po godini radnog staža a radi se o razdoblju od dana zaposlenja do 2003,). Znači, ta čovek traži od ljudi da budu sretni što su u mogućnosti, što im je učinjena čast da mogu dobiti mrvice koje padaju sa stola. Eto, nećemo dobiti neku siću od par iljada kuna, ali priznat nam je radni staž. Ma majku ti lopovsku, koliko si ti dobio 'iljada da bi to rekao ljudima!!?? Ti i onaj advokat Petar Miletić koji, eto neće ništa uzeti od ljudi jer neće ništa dobiti... Vidite ljudi koliko se oni žrtvuju za nas! Zanima me kako su imali hrabrosti to reći ljudima? (Naravno da imaju hrabrosti kad su garant dobro podmazani.) treba napomenuti da se uplaćivala članarina jer, trebalo je plaćati telefonske račune u razgovorima sa Zagrebom, put u Zagreb kada se išlo na sastanak sa Premijerom.
Više se ne radi o tome što ljudi neće dobiti otpremnine, nego se radi i o tome što su ljudima zamazivali oči izjavama: "Ići ću ispred svih, na Markov trg..." ili "Ako su prava ostvarili radnici hrvatske nacionalnosti, ostvarit ćemo i mi!", "Dobit ćemo ni manje ni više nego što su dobili radnici hrvatske nacionalnosti." To su samo neki od mnogih bisera koji su izrečeni u svrhu "dizanja repa" (da bi se bolje prdilo i laprdalo). Pa lepo brate... Ljudi nemaju hleba, dajte im kolače. Socijalna pitanja građana stalno se guraju pod tepih u smislu: "Imamo kulturno-umetnička društva", "Deca nam uče ćirilicu u školama", "Došao nam je zbor iz (nekog tamo sela iz srbije)" i sve to začinjeno Karađorđevom šniclom, vešalicama i masnim ćevapima na ručkovima folklornih KUD-ova iz... P.čke materine. Ljudima daj "pjesme i igara" a to što se računi gomilaju to nije toliko bitno.Puca mi ... što nam dolaze ljudi iz... P.čke materine, KUD-ovi iz srbije, ja brate nemam šta da jedem! Pa eto brate srbine, tvoj ti je stero a da nisi ni primetio! Toliko pljuješ po hrvatskoj i hrvatima a stero ti je tvoj rođeni... Glupi srbine! Ali, kako sam rekao, nije ovo nacionalistički blog tako da nećemo vređati... Jer tako je lako ne-biti nacionalno opredeljen kada je lova u pitanju. Nacionalnost nije bitna kada je u pitanju fotelja.
Za kraj, da rezimiramo... Toliko se lagalo da bi se sada ljudima reklo: Budite sretni što ste dobili išta, mrvice su pobacane, a ti narode pokupi i zgrabi što ti se pruža, "jer do juče nisi imao ništa". E pa dragi Ajdukoviću, imali smo nešto! To nešto nam je oduzeo rat, a sada nam oduzimaš i ti! Oduzimaš nam pravo da proživimo starost u miru i sa malo dostojanstva koje nam je oduzeto i uskraćeno.
Zamisli, Ajdukoviću tu radost koju su ljudi imali u nadi da će napokon moći potrošiti svoju otpremninu na račune. Ne na sebe, na unuke, decu ili nešto treće, nego na račune koji premašuju 10-20 hiljada kuna.(Onih 10-20 hiljada koje ti spominješ).

A sada pitanje za milijunaša: Na jednoj strani imaš "svoje", a na drugoj one koji te plaćaju... Kome ćeš dati guzu?

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Sve i svašta

Nadam se da ću ovih dana imati vremena postati jednu temu koja je malo provokativna, pogotovo za vernike, odnosno, one koji veruju u boga.
Sada zaista nemam vremena pisati, prošlo je dva sata iza ponoći, a i tema je dosta specijalizovana tako da se trebam dobro potkovati.

Linkovi

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Misao of the week

"Druže, ja nisam hteo da te ubijem. Kada bi još jednom skočio ovamo, ja ne bih to učinio ako bi ti bio pametan. Ali do malo čas, ti si bio samo jedna pomisao, jedna kombinacija koja je postojala u mom mozgu i navela me na odluku, a tu kombinaciju sam ja izbo nožem. Tek sad, po prvi put vidim da si čovek kao što sam i ja. Dosad sam mislio na tvoju bombu, na tvoj bajonet, na tvoju pušku - sad vidim tvoju ženu i tvoje lice i sve što nam je zajedničko. Oprosti druže. Mi uvek to vidimo suviše kasno."
E. M. Remarque - "Na zapadu ništa novo"

Haiku na moj način

Dok posmrtni vetar odnosi i poslednje lišće života moga,
Držim te za ruku i gledam to lice koje sam ljubio...
Čekat ću te, kud god da pošao.